Whipping Post - The Allman Brothers Band
Kakav pochetak, kakva pesma! Jedan poziv menja sve, ovo je bio poziv na blues festival u Uzicu. Imala sam samo jedno pitanje, kakva je ekipa za putovanje, odgovor je bio - "Ljudi za upoznati." Put do tamo bio je potpuno neverovatan, a za sve njih potpuno uobichajen. Zadnjih nekoliko godina sve imam vishe takvih iskustava gde sam ja potpuni marsovac u nekoj situaciji a svi ostali uchesnici su stari znanci. Medjutim, tu uvezbah jednu sjajnu stvar, uvek sam bila svoja, ali biti svoj tamo gde ni ne znash kakav si je jako teshko, tako da sam bila nekakva, uglavnom radoznala.
Putovala sam kao groupy sa dva benda u kombiju. Vozach, 5 chlanova jednog benda, i 2 chlana drugog i ja. Dozivljaj je bio supreme. Kako su svi jazz, blues, i hard rock muzichari muzika ja bila odlichna u samom kombiju, a njihova filozofska prepucavanje su mi nahranila um za sledecih sto godina kada su analize bendova, pevacha, albuma, glasova, zvuchnika itd itd u pitanju. Koliko sam nauchila je teshko proceniti, jer sve je bilo kao u snu. Pokushavala sam da upijem shto vishe od ovih nadahnutih bica koja su potpuno oslobodjena novokomponovanih trendova u bilo kojoj sferi zivota. Medju njima je jedan softwerash, jedan profesor geografije, web dizajner, kuvar, dok je samo jedan hrabar dovoljno da zivi od muzike, i to samo one koju voli. Vrlo ambiciozno u zemlji Srbiji ali on je odluchan, pametan i zna da su zrtve velike, on taj zivot vec zivi.
Shto se tiche muzichkog izbora u voznji, bilo je tu svega, a onda opet, drzali smo se poznatih stvari: Gov´t Mule, ZZ Top, Deep Purple, Cream, The Allman Brothers Band, Kate Bush i slichno. Medjutim najdraze su mi bile priche o zenskim vokalima, i svi su imali svoje mishljenje i svi su bili toliko strastveni u vezi toga. Najvishe se govorilo o Kate Bush i Grace Slick, ali prshtala su tu i imena koja ja nisam ni znala pa sam sve to posle istrazila i odushevila se neverovatnim zenama iz tih godina.
Stigli smo u Uzice, grad koji poznajem josh od ranije, i utisak je uvek isti. Kada je industrijski grad okruzen takvom prirodom kao Uzice meni tu uvek neshto nije u redu. Medjutim ochekuje se pristojan broj ljudi i prostor je fin, oprema je za jednokratnu upotrebu, ali svi su se na to vec navikli. Nezaboravan momenat je bila komplet lepinja koju dobismo od organizatora. Nikad je necu zaboraviti, varila sam je sledecih nekoliko dana, a muzicharima je doshla kao kec na jedanaest. Imali smo chak i specijalne goste, chini mi se iz Madjarske, oni su se malo pogubili i kasnili, ali i to je uobichajena stvar. Meshkoljenje pred pochetak provela sam prichajuci pojedinachno sa ovim posve zanimljivim ljudima.
Najveci utisak je ostavio Nenad, dechko koji pokushava da zivi od muzike, i to samo one koju voli. Odavno ne videh toliku zelju za nechim, chitav razgovor je goreo od njegove strasti za muzikom, zivotom, radom, kvalitetom. Uzivala sam i u njegovoj gestikulaciji, izvajane shake letele su pokazujuci vatru u njemu. Pomislih kako smo slichni, chak previshe, kasnije sam skapirala da smo rodjeni istog dana. Nikada mu to nisam rekla, a zelela sam, ma zelela sam svashta da mu kazem, ali eto, nisam. Nash razgovor se prekinuo kada je morao da izadje da svira.
E ovde je moje odushevljenje ovim dechkom doseglo nivo divljenja. Prvo su svirali par njihovih stvari, na srpskom, shto i nije moj neki vajb, medjutim onda su preshli na tribjute. Pochela je pesma Whipping Post, a ja sam izvirivala iza neke zavese odmah pored bine. Na samom startu sam se najezila, a onda pochinje totalni high od besprekornog vriska ovog momka. Sva ona strast iz priche slila se u gitaru i glas. Videh savrshenstvo u mesnoj zajednici u Uzicu. Nije li divno shto je savrshenstvo stalno i svuda prisutno. Pesmi je doshao kraj, ali utisak, secanje, osecanje stecheno tada, ostashe u meni zauvek.
Usledio je finalni jam session koji je predvodio moj prijatelj i guru, u izvedbi remek dela - Roadhouse Blues. Sve se svrshilo desetominutnim aplauzom uzichke publike. Moje lice bilo je ozareno josh sledecih desetak dana, a secanje na ovaj festival jedno mi je od najdrazih. Predanost i strast pravih muzichara u Srbiji je inspirativna i jedinstvena. Divim se i ovim profesionalcima, a i amaterima, kojih poznajem puno.
Pre neko veche mi prijatelj kaze, nece nigde izaci u subotu, hladno je, a njemu se svira. Pa ce ostati u stanu da svira gitaru pored radijatora. Divno. Ljubav ka muzici je ljubav ka zivotu, jer smo svi mi instrumenti Svevishnjeg.
I've been run down
I've been lied to
And I don't know why ... I let that mean woman make me a fool
She took all my money ... wrecked my new car
Now she's with one of my good time buddies ... they're drinkin' in some cross town bar
Sometimes I feel
Sometimes I feel ... like I've been tied to the whippin' post
Tied to the whippin' post
Tied to the whippin' post
Good Lord I feel like I'm dyin'
My friends tell me ... that I've been such a fool
And I have to stand by and take it baby ... all for lovin' you
I drown myself in sorrow ... as I look at what you've done
But nothin' seems to change ... the bad times stay the same ... and I can't run
Sometimes I feel
Sometimes I feel ... like I've been tied to the whippin’ post
Tied to the whippin’ post
Tied to the whippin’ post
Good Lord I feel like I'm dyin'
Sometimes I feel
Sometimes I feel ... like I've been tied to the whippin’ post
Tied to the whippin’ post
Tied to the whippin' post
Good Lord I feel like I'm dyin'
